Taj­land­ski sud ras­pi­sao je po­tjer­ni­cu za cr­no­gor­skim dr­ža­vlja­ni­nom Tak­si­nom Ši­na­va­trom zbog op­tu­žbe da je po­zi­vao na na­sil­no svr­ga­va­nje vla­sti i ru­še­nje ustav­nog po­ret­ka u toj ze­mlji. Ka­ko pre­no­se taj­land­ski me­di­ji, op­tu­žbu pro­tiv Ši­na­va­tre za­stu­pa ge­ne­ral Udom­dej Se­ta­burf, ko­ji tvr­di da je Tak­sin Ši­na­va­tra po­či­nio dje­lo po­zi­va­nje na na­sil­nu pro­mje­nu ustav­nog po­re­tka i da je iz­nio kle­vet­ni­čke tvrd­nje na ra­čun Voj­ske Taj­lan­da. Za­sad ni­je po­zna­to ka­ko će na tu po­tjer­ni­cu re­a­go­va­ti cr­no­gor­ski dr­žav­ni or­ga­ni, ima­ju­ći u vi­du da se ra­di o op­tu­žba­ma za ozbilj­no kri­vič­no dje­lo.
Por­tal „Ta­i­vi­sa” pre­no­si da je Ši­na­va­tra, ko­ji je do 2008. go­di­ne bio šef taj­land­ske vla­de, spor­ne rad­nje iz­vr­šio u ma­ju ove go­di­ne, ka­da je u Taj­lan­du ime­no­va­na iz­vr­šna vlast u ko­joj ne­ma nje­go­ve se­stre i ne­ka­da­šnje pre­mi­jer­ke Jin­gluk Ši­na­va­tre.
Zva­nič­nom od­lu­kom Vla­de Cr­ne Go­re iz 2008. go­di­ne, Ši­na­va­tra je po­stao po­ča­sni cr­no­gor­ski dr­ža­vlja­nin. Ta od­lu­ka je do­ni­je­ta na pred­log pre­mi­je­ra i li­de­ra De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta Mi­la Đu­ka­no­vi­ća. U vre­me­nu ka­da je do­bio dr­ža­vljan­stvo Cr­ne Go­re, Ši­na­va­tra je već bio osu­đen za ko­rup­ci­ju u svo­joj ma­tič­noj dr­ža­vi.
Sud u Bang­ko­ku je15. ok­to­bra ras­pi­sao no­vu po­tjer­ni­cu za Ši­na­va­trom, a nje­gov advo­kat je na ro­či­štu odr­ža­nom tog da­na sa­op­štio da nje­gov kli­jent ne že­li da se po­ja­vi u sudnici jer sma­tra da je žr­tva po­li­tič­kog pro­go­na.
Na­kon po­li­tič­kih su­ko­ba u Bang­ko­ku, a shod­no ustav­nom si­ste­mu Taj­lan­da, Ustav­ni sud je kra­jem 2014. go­di­ne na­re­dio ta­da­šnjoj pre­mi­jer­ki Jin­gluk Ši­na­va­tri da na­pu­sti tu du­žnost. Ona je pri­je to­ga pro­gla­še­na kri­vom za zlo­u­po­tre­bu po­lo­ža­ja. Ona je bi­la op­tu­že­na za zlo­u­po­tre­bu slu­žbe­nog po­lo­ža­ja jer je jed­nog vi­so­kog dr­žav­nog zva­nič­ni­ka pre­ba­ci­la na dru­gu po­zi­ci­ju 2011. go­di­ne ka­ko bi ta­kvim ka­drov­skim rje­še­njem omo­gu­ći­la fi­nan­sij­sku ko­rist svo­joj po­ro­di­ci. Iz Ustav­nog su­da je ta­da sa­op­šte­no da je po­za­di­na tog ka­drov­skog rje­še­nja u stva­ri bi­la da taj zva­nič­nik po­ro­di­ci Ši­na­va­tra omo­gu­ći ve­li­ke za­ra­de u po­slo­vi­ma raz­vo­ja te­le­ko­mu­ni­ka­ci­ja. Još de­ve­to­ro čla­no­va ka­bi­ne­ta ta­da­šnje pre­mi­jer­ke osu­đe­no je za sa­u­če­sni­štvo u tim kri­mi­nal­nim rad­nja­ma.
Ve­li­ki pro­te­sti pro­tiv pre­mi­jer­ke Ši­na­va­tra po­če­li su još u no­vem­bru 2013. go­di­ne.
Iako je na­ja­vlji­van kao ve­li­ki in­ve­sti­tor, Ši­na­va­tra, ko­li­ko je jav­no­sti po­zna­to, do­sad ni­je unio ne­ki ozbi­ljan no­vac u Cr­nu Go­ru. Opo­zi­ci­ja u Taj­lan­du tvr­di­la je svo­je­vre­me­no da je Ši­na­va­tra za­pra­vo pra­vi za­ku­pac gra­da ho­te­la Sve­ti Ste­fan, ali ta tvrd­nja ni­ka­d ni­je­ do­ka­za­na. Ka­da je na Đu­ka­no­vi­ćev pred­log do­bio dr­ža­vljan­stvo, me­di­ji su ob­ja­vi­li da je Ši­na­va­tra za­in­te­re­so­van za ku­po­vi­nu ostr­va Sve­ti Ni­ko­la (Ha­va­ji) kod Bu­dve. To ostr­vo je 2007. go­di­ne ku­pio kon­tro­verz­ni srp­ski bi­zni­smen Stan­ko Ca­ne Su­bo­tić. Po­što on po­sli­je od­re­đe­nog vre­me­na ni­je bio u sta­nju da ot­pla­ću­je kre­dit Pr­voj ban­ci, či­ji je ve­ćin­ski ak­ci­o­nar pre­mi­je­rov brat Aco Đu­ka­no­vić, ak­ti­vi­ra­na je hi­po­te­ka nad ze­mlji­štem na tom ostr­vu. Po­tra­ži­va­nja pre­ma Su­bo­ti­će­voj fir­mi ima i Op­šti­na Bu­dva zbog po­re­skog du­ga.
Cr­na Go­ra i Taj­land us­po­sta­vi­li su di­plo­mat­ske od­no­se 2007. go­di­ne, ali ne­ma­ju ugo­vor o uza­jam­no­sti dvoj­nih dr­ža­vljan­sta­va. Ne­ma­ju ni ugo­vor o iz­ru­če­nju sop­stve­nih dr­ža­vlja­na, ma­da bi u ta­kvim si­tu­a­ci­ja­ma mo­ra­le da va­že me­đu­na­rod­ne kon­ven­ci­je o pol­icij­skoj sa­rad­nji, ko­je su ra­ti­fi­ko­va­le obje ze­mlje. Pri sa­da­šnjem sta­nju, Cr­nu Go­ru po­kri­va am­ba­sa­da Taj­lan­da iz Bu­dim­pe­šte.
Đu­ka­no­vić je obra­zlo­žio da je Ši­na­va­tra do­bio dr­ža­vljan­stvo kao oso­ba od po­seb­nog zna­ča­ja za in­te­res Cr­ne Go­re jer je u pi­ta­nju ozbi­ljan in­ve­sti­tor. Jav­nost je bi­la zgro­že­na ta­kvim po­stup­kom vr­ha cr­no­gor­ske vla­sti jer je pra­vo­sna­žno osu­đe­ni kri­mi­na­lac pre­po­ru­čen kao oso­ba od po­seb­nog zna­ča­ja za in­te­re­se dr­ža­ve Cr­ne Go­re.
M.V

Ve­za sa Da­hla­nom

U me­di­ji­ma se spe­ku­li­sa­lo da je Tak­si­na Ši­na­va­tru u Cr­nu Go­ru do­veo biv­ši pa­le­stin­ski mi­ni­star i kon­tro­verz­ni bi­zni­smen Mo­ha­med Da­hlan, ko­ji je u bli­skim ve­za­ma sa cr­no­gor­skim pre­mi­je­rom Mi­lom Đu­ka­no­vi­ćem. Na Đu­ka­no­vi­ćev pred­log, Da­hlan je po­stao po­ča­sni cr­no­gor­ski dr­ža­vlja­nin 2010.go­di­ne, ma­da je u Cr­noj Go­ri bio ak­ti­van i pri­je re­fe­ren­du­ma o dr­žav­nom sta­tu­su.
Da­hlan i Ši­na­va­tra su u 2008. go­di­ne, ka­da je Ši­na­va­tra po­stao cr­no­gor­ski dr­ža­va­lja­nin, ve­ći­nu vre­me­na pro­vo­di­li u Du­ba­i­ju. Ta­ko­đe, upr­kos od­re­đe­nim tvrd­nja­ma, ni­ka­da ni­je do­ka­za­no da su Ši­na­va­tra i Da­hlan sta­ja­li iza po­sla sa fir­mom FZE Li­ber­ti. Na­i­me, Du­van­ski kom­bi­nat Pod­go­ri­ca du­go je pro­iz­vo­dio ci­ga­re­te mar­ke „kle­o­pa­tra” po na­rudž­bi kom­pa­ni­je FZE Li­ber­ti, ko­ja, ka­ko je utvr­đe­no na­kon pre­gle­da re­gi­stra fir­mi u Uje­di­nje­nim Arap­skim Emi­ra­ti­ma, uop­šte ni­je po­sto­ja­la u pe­ri­o­du ka­da je taj ugo­vor za­klju­čen.